• Kruška i pistaći
  Kruške su pune prirodnih vlakana, što dodatno usporava varenje i čini da se osećate sito tokom treninga. Pistaći takođe imaju vlakna i pomažu da održite nivo šećera u krvi.
• Čokoladno mleko
  Zvuči čudno, ali istraživanja pokazuju da čokoladno mleko ima pravu mešavinu ugljenih hidrata, kalijuma i proteina što daje vašem organizmu tokom treninga dodatni stimulans.
• Kafa
  Studije pokazuju da malo kofeina pred trening (oko 100 miligrama) daje dodatnu snagu organizmu. Sipajte malo obranog mleka za dodatne proteine i postarajte se da budete dobro hidrirani.
• Kikiriki puter, integralni hleb i banana
  Ovaj obrok je idealan jer je izbalansiran proteinima iz kikiriki putera, ugljenim hidratima iz banane i hleba. Proteini iz kikiriki putera su veoma poželjni u organizmu tokom vežbanja jer čine da nivo energije ostane visok tokom čitavog treninga.
• Kinoa
  Ova žitarica je prepuna zdravih ugljenih hidrata i proteina zbog čega stvara osećaj sitosti tokom vežbanja. Ukoliko vam se ipak ne dopada ukus ove žitarice možete je zameniti ovsenim pahuljicama koje imaju slične pogodnosti.
• Suvo voće
  Prirodni šećer u ovim namirnicama će se tokom vežbanja pretvoriti u energiju za telo. Ako imate potrebu za nečim jačim, prelite preko suvog voća grčki jogurt; on je dodatni izvor proteina.
• Nemasni sir na tostu i pomorandža
  Sir je odličan izvor proteina i kalcijuma koji pomažu u održavanju vaših kostiju ali i mišića. Ako kombinujete ovu namirnicu sa tostom, može biti idealan spoj ugljenih hidrata, proteina i kalcijuma koji je potreban vašem telu pred naporne vežbe. Pomorandža, puna vitamina C, odlična je za brže sagorevanje masti, odnosno kalorija tokom vežbanja.
• Jabuka i tvrdo kuvana jaja
  Ovaj obrok je niskokaloričan, sadrži puno proteina, ali i odličan ukoliko ste u žurbi. Jaje je dobar način da se dopunite proteinima i vitaminom B, koji pomaže pretvaranju pojedene hrane u energiju. Umesto jaja možete pojesti i sir.

• Oko 40 odsto pacijenata koji imaju problema s nadutošću i gasovima svoje tegobe može lako da reši.
  Gasovi nastaju zbog viška vazduha u želucu, što uzrokuje podrigivanje ili pak bakterija u crevima – kaže doktor Anton Emmanuel, gastroenterolog sa Klinike u Londonu.
• PIJETE VODU UZ VEČERU
  Pijenje čaše vode uz obrok čini se kao prirodan i zdrav izbor, ali doktor Emmanuel tvrdi kako upravo zbog te kombinacije kasnije možete patiti.
  Uobičajeno je da tokom pijenja i hranjenja progutamo malu količinu vazduha, ali ako istovremeno pijete i jedete, neprestano gutate vazduh što dovodi do veće količine u stomaku. Zato tokom obroka pijte manje, a veći vode popijte kada pojedete – savetuje doktor Emmanuel navodeći da nadutost može uzrokovati i prebrzo jedenje. Prema stručnjacima, svaki obrok treba da traje dvadesetak minuta.
• INTENZIVNO VEŽBANJE
  Američka studija pokazala je da 71 odsto trkača često ima problema sa probavom. Naučnici smatraju da intenzivno vežbanje uzrokuje ulazak prevelike količine vazduha u organizam.
  Tokom napornog vežbanja ubrzano dišemo, pa tako ljudi koji trče na trakama za trčanje s vremenom imaju problema s gasovima.
• POGREŠNE NAMIRNICE
  Procenjuje se da jedan od pet Britanaca pati od sindroma razdražljivog stomaka, stanja koje uzrokuje bol, gasove, nadutost. Iako još nije poznato šta ga tačno uzrokuje, potvrđeno je da su krivci određene namirnice – fermentirani oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli.
  Trešnje i luk jedni su od glavnih uzročnika nadutosti, a probavne tegobe imaćete i posle kupusa, jabuka i kukuruza, pasulja.
• ĐUS
  Iako pomorandže sadrže pravu kombinaciju fruktoze i glukoze, đus može da uzrokuje probleme.
  Da biste izbegli nadutost i gasove, radije pojedite pomorandžu nego da pijete ceđeni sok, osim toga, treba izbegavati i sok od jabuke – kaže doktor Emmanuel.
• ŽVAKE
  Žvake bez šećera su jako dobro poznati uzročnici gasova jer sadrže ksilitol.

Odbrana od bolesti

Istraživanja potvrđuju da bilo koji nivo rekreacije, u bilo kom životnom dobu, jeste koristan. Pored toga, što više vežbate, to su prednosti veće. Nacionalna akademija nauka preporučuje ukupno sat vremena fizičke aktivnosti dnevno. Zvuči mnogo, ali taj sat može da se sastoji od nekoliko kraćih intervala aktivnosti (kao što je šetnja, uređivanje bašte, čak i detaljno spremanje kuće) u toku dana.

Fizička aktivnost je suštinski deo svakog programa za mršavljenje jer njom rešavate masti a čuvate dragocenu mišićnu masu. Ali rekreacija ima i mnoge druge prednosti po zdravlje i dugovečnost. Može da pomogne da se spreče ili ublaže sledeća stanja:

• Bolesti srca:
  Redovna aktivnost jača srčani mišić, snižava krvni pritisak, povećava „dobar“ holesterol (lipoproteine velike gustine, ili HDL) i smanjuje „loš“ holesterol (lipoproteine male gustine, ili LDL), poboljšava protok krvi i pomaže da srce bolje funkcioniše. Sve ove prednosti smanjuju rizik od moždanog udara, srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska. Istraživači sa Djuk univerziteta kažu da nivo fizičke aktivnosti, a ne intenzitet, ima najveći uticaj na poboljšanje lipida u krvi (holesterola). Prema časopisu The New England Journal of Medicine, ovi istraživači su takođe ustanovili da je bilo kakva rekreacija bolja od nikakve – mada važi pravilo da što je više, to je bolje.
• Moždani udar:
  Analizirajući 23 studije, istraživači su otkrili da fizička aktivnost smanjuje rizik od moždanog udara. Prema studiji objavljenoj u časopisu Stroke, umereno aktivni učesnici u studiji su bili pod 20 odsto manjim rizikom od moždanog udara nego manje aktivni učesnici.
• Dijabetes tipa II:
  Ova bolest se širi zabrinjavajućom brzinom – od 62 odsto od 1990-tih – i 17 miliona Amerikanaca boluje od nje. Fizička aktivnost može da podstakne gubitak kilograma i pomogne u prevenciji i/ili kontroli ove bolesti. Gubitak telesne težine može da poveća osetljivost na insulin, poboljša nivo šećera i holesterola u krvi i snizi krvni pritisak – što je sve važno za zdravlje dijabetičara. U studiji objavljenoj u časopisu Annals of Internal Medicine, dr Frenk Hu sa Fakulteta za javno zdravlje na Harvardu kaže da jednosatna brza šetnja svakog dana može da smanji rizik od dijabetesa tipa II za 34 odsto.
• Gojaznost:
  Prekomerna telesna težina i gojaznost mogu se sprečiti ili rešavati rekreacijom u kombinaciji sa zdravom ishranom. Aktivnost pomaže da se smanji nivo masti u organizmu i poveća mišićna masa, čime se poboljšava sposobnost organizma da sagoreva kalorije. Kombinacija smanjenog unosa kalorija i svakodnevne rekreacije pravo je rešenje za gubitak kilograma. Pored toga, kontrola gojaznosti je od suštinske važnosti, jer je gojaznost jedan od glavnih uzročnika mnogih bolesti. Smanjenje indeksa telesne mase je siguran način da se umanji rizik od prerane smrti i živi zdravijim životom.
• Bol u leđima:
  Bol u leđima može da se reši ili spreči kroz fitnes program koji obuhvata jačanje i fleksibilnost mišića. Dobro držanje i jaki stomačni mišići najbolja su odbrana organizma od bola u leđima.
• Osteoporoza:
  Vežbe sa opterećenjem (kao što su šetnja, džogiranje, penjanje uz stepenice, igranje ili podizanje tegova) jačaju kosti i pomažu u sprečavanju osteoproze ili gubitka koštane mase do koje često dolazi kod žena posle menopauze. Za maksimalne rezultate, najbolje je kombinovati ishranu bogatu kalcijumom i vitaminom D sa redovnim vežbama sa opterećenjem.
• Psihološke prednosti:
  Veće samopouzdanje je jedna od glavnih prednosti redovne fizičke aktivnosti. Dok vežbate, vaše telo oslobađa supstance pod nazivom endorfini koje mogu da vam poprave raspoloženje i mišljenje o sebi. Osećaj koji sledi posle trčanja ili vežbanja se često opisuje kao „euforija“ i prati ga veća količina energije. Vežbanje može da vam pomogne da se oslobodite stresa i odbranite od depresije i anksioznosti.

Ovo su samo neki od načina na koji rekreacija poboljšava vaše zdravlje. Studije kažu da ona može da pomogne i kod određenih vrsta karcinoma, poboljšanja imunog sistema i još mnogo toga.

Dobitna kombinacija: rekreacija i zdrava ishrana

Sama rekreacija dovodi do malog gubitka telesne težine, a u kombinaciji sa ishranom sa smanjenim unosom kalorija, efekat je mnogo veći.

U studiji objavljenoj u časopisu The Journal of the American Medical Association, istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu su ustanovili da osobe koje redovno vežbaju i hrane se zdravo, uz umeren unos kalorija, gube kilograme i poboljšavaju kardiorespiratornu funkciju, bez obzira na trajanje ili intenzitet vežbanja.

Druga studija objavljena u časopisu JAMA pokazala je da nikad nije kasno da se uživa u prednostima fizičke aktivnosti. Žene sa sedentarnim navikama starije od 65 godina su smanjile stopu smrtnosti od svih vrsta uzroka za 50 odsto kada su počele da šetaju oko 1,5 kilometar dnevno.

Veliki otpor

Ako je rekreacija toliko dobra za nas, zašto se onda njom ne bavimo?

Oko 64 odsto muškaraca i 72 odsto žena ne uspeva da uklopi fizičku aktivnost u svoj raspored na dnevnoj bazi, prema podacima iz Nacionalnog istraživanja o zdravlju iz 2000. godine. Amerikanci danas nisu ništa aktivniji nego pre 10 godina.

Američki koledž za sportsku medicinu preporučuje kombinaciju aerobnih vežbi (vrsta vežbi od kojih se zadišete, kao što su hodanje ili džogiranje) za poboljšanje kardiovaskularne funkcije, trening snage (kao što je dizanje tegova ili gimnastika) za tonus mišića i istezanje za poboljšanje pokretljivosti.

Trudite se da radite sve tri vrste vežbi ali zapamtite da je bilo kakvo vežbanje bolje od nikakvog. Evo nekih jednostavnih načina da uvrstite fizičku aktivnost u svakodnevni život:

• Nabavite psa i izvodite ga u šetnju svakog dana.
• Radite stvari na staromodan način – ustanite da promenite TV kanal, otvarajte vrata garaže ručno, koristite ručnu kosilicu za travu.
• Koristite stepenice umesto lifta.
• Hodajte brzo kad god možete.
• Svedite vožnju kola na minimum i hodajte do lokacija u krugu od 1,5 kilometar.
• Krenite na tenis ili neku drugu igru ili sport u kom uživate.
• Učlanite se u teretanu ili fitnes klub.

Sledeći put kad budete u iskušenju da preskočite vežbanje, setite se svih ovih ogromnih prednosti po zdravlje i zapamtite da se i najmanji trud isplati. Možda niste raspoloženi za intenzivno vežbanje, ali šta kažete na šetnju po kraju?

Nemojte propustiti ovu šansu života – i to dužeg i zdravijeg.

Prema rezultatima istraživanja, muškarci se češće i više bave sportom nego žene, u odnosu 69% prema 31% u korist jačeg pola. Žene više vole da čitaju knjige ili slušaju muziku, pa se na taj način relaksira više od 60% dama i nešto manje muškaraca. Najaktivniji i najdinamičniji u borbi protiv stresa su građani uzrasta od 25 do 35 godina.

U istraživanju su učestvovali i građani Rumunije i Bugarske, za koje se pokazalo da su pod većim stresom nego susedi iz Srbije.

Istraživanje je sprovedeno između novembra 2011. i januara 2012. godine na regionalnom nivou – u tri države, putem sajtova BestJobs i CeeVee.

Sa tih sajtova poručuju da dnevni stres može biti neutralisan pomoću kretanja i vežbanja, te upozoravaju da stres i neaktivnost mogu izazvati brojne zdravstvene probleme.

Fitnes instruktori savetuju onima koji žele da budu u dobroj kondiciji da se sportom bave tri puta nedeljno ili da svakodnevno pešače brzim hodom najmanje 30 minuta.

Kao što nije dobra neredovna fizička aktivnost, tako nije preporučljiva ni svakodnevna, osim ako niste profesionalni sportista. Ako se svakodnevno mnogo naprežete, a niste navikli na to, možete oštetiti kardiovaskularni sistem.

Međutim, suština problema nije u gojaznosti. Naime, gojaznost nije ono što nas košta dobrog zdravlja. Koristeći podatke iz istraživanja “Kuper centra”, naučnik Stiven Bler i njegove kolege utvrdili su da istovremeno možete da budete debeli i u formi. Naime, istraživanja su pokazala da je bolje imati višak kilograma, a biti fizički aktivan, nego imati normalnu telesnu težinu, a da se pri tome uopšte ne krećete. U ovom drugom slučaju postoji mnogo veći rizik od smrti. Bler smatra da je fizička neaktivnost najveći zdravstveni problem u 21. veku. Ipak, umesto da pažnju usresredimo na fizičke aktivnosti, uglavnom se fokusiramo na problem gojaznosti. Kao pojedinci, ne možemo da prestanemo da se merimo i to je osnovna karakteristika programa za mršavljenje. Ovakav fokus stalno se ponavlja u raznim kampanjama i medijima, ali opsesija činjenicom koliko smo teški i koliko kilograma treba da izgubimo, jednostavno nam ne pomaže u zamisli da vodimo zdraviji život, niti umanjuje opterećenost zdravstvenog sistema.

Kampanja kao što je “Change4Life”, koju je inicirala britanska vlada, a koja kombinuje savete o ishrani i konzumiranju alkohola sa predlozima fizičkih aktivnosti, jeste dobra, ali poruka mora da bude mnogo jednostavnija i jasnija. Zaboravite na kritikovanje navika u ishrani i ne fokusirajte se na to koliko vaga pokazuje, već pružite mnogo privlačnije rešenje i recite ljudima da je fizička aktivnost preduslov za duži i zdraviji život.

Kada bi neko ljudima ponudio lek koji pruža sve ove prednosti, a nema nikakve posledice, svi bi pojurili da ga nabave. Pilula koja obećava isti efekat kao 30 minuta laganog vežbanja dnevno, bila bi najveća vest širom sveta. Međutim, takva pilula ne postoji na tržištu – tako da nema ni ovakve vesti. Međutim, rešenje postoji. Naime, fizička aktivnost može da smanji rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, kao i neke vrste raka, čak može da odloži početak gubitka pamćenja. Prema rečima Karima Kana, urednika britanskog časopisa za sportsku medicinu, potrebno je da vežbate 60 minuta dnevno da biste sačuvali optimalno zdravlje. Ovde nije cilj da se ljudi nateraju da trče maraton, niti je potrebno da izdvajate vreme i novac za odlazak u teretanu svakog dana. Za mnoge, ovo su nedostižni ciljevi koji vode ka osećaju neuspeha, koji nas vraća na pogrešan put gde smo opsednuti gubitkom kilograma.

Umesto toga, potrebno je da vratite fizičku aktivnost koju je brzi način života izbacio iz vaše svakodnevne rutine. Pola sata fizičke aktivnosti dnevno zahteva određeni napor, međutim tih pola sata možete podeliti u 10-minutne blokove koji mogu postati sastavni deo vaših svakodnevnih obaveza. Dostizanje pozitivnog cilja uvek je mnogo privlačnije od stalnog prekoravanja ljudi zbog njihove ishrane ili upiranja prstom zbog viška kilograma.

Usko gledanje vlade, kampanja, a i pojedinaca na problem gojaznosti treba da se promeni, a ako ne možete da se oslobodite ove opsesije, stalno stajanje na vagu može da se ubroji u fizičku aktivnost.

Zimski period pogoršava već postojeća hronična oboljenja kože kao što su atopijski i seboroični dermatitis, ekcem i psorijaza. Crvenilo i prošireni kapilari na licu postaju izrazitiji zbog naglih prelazaka sa hladnog u tople prostorije. Potrebno je na vreme obratiti se dermatologu koji će ordinirati terapiju pre nastanka pogoršanja postojećeg oboljenja.

Da bi se sprečilo isušivanje kože i druge neprijatnosti koje nastaju sa prvim zimskim danima, potrebno je kožu negovati na sledeći način:

• Hidratacija kože:
  Neophodno je koži nadoknaditi vlažnost koju je izgubila korišćenjem krema koje nisu samo na bazi hidrantnih supstanci već i na bazi ulja. Masnoće u kremama prave film na našoj koži i ne dozvoljavaju odavanje vode. Kreme koje koristimo treba da sadrže masne kiseline i komponente poput prirodnih vlažećih faktora: uree, glicerola, alfa hidroksi kiselina, koje imaju veći kapacitet vezivanja vode. Korisni su i dodaci ostalih vitamina i hranljivih materija koje su neophodne koži. Preporučuje se nanositi kreme više puta u toku dana, obavezno nakon pranja lica, tuširanja, kao i pre izlaska na hladnoću.
• Zaštita od Sunca:
  Zimsko sunce u kombinaciji sa refleksijom od snega takođe isušuje i oštećuje kožu. Zimi treba nastaviti korišćenje zaštitnog faktora najmanje SPF 15, koji štiti od UVA i UVB zračenja.
• Tuširanje i pranje kože:
  Za tuširanje koristiti mlaku vodu, izbegavati dugotrajne i tople kupke koje dehidriraju kožu uklanjanjem njenih prirodnih masnoća. Takođe, izbegavati jake, antibakterijske sapune koji dodatno odmašćuju kožu. Hidratantne kreme i emolijense nanositi odmah nakon tuširanja.
• Nega kože ruku:
  Koža na rukama je tanja i osetljivija od ostalih delova tela, ima manje prisutnih lojnih žlezda, često je zimi sklona sušenju, pucanju i nastanku ekcema. Neophodno je izbegavati duži kontakt sa sapunima bez zaštitnih rukavica, obavezno je utopljavanje pri boravku na hladnoći, kao i često nanošenje emolijenasa sa dodatkom glicerola i linoleinske kiseline.
• Piling kože:
  Piling kože pomaže da se uklone mrtve ćelije sa površine i omogućava bolje prodiranje hidratantnih krema. Pilinge treba sprovoditi jednom nedeljno. Ako je koža već izrazito suva, treba izbegavati oštre piling maske, tonike na bazi alkohola ili adstrigentne maske koje mogu previše da odstrane zaštitni lipidni sloj na koži. Piling kože može biti i profesionalan, kada se obavlja u dermatološkim ordinacijama, a podrazumeva hemijski piling. Navedenom procedurom se gruba, zadebljala koža zamenjuje novom, podmlađenom kožom, bogatijom kolagenom i elastinom.
• Ovlaživači prostorija:
  Ovlaživači prostorija u vidu aerosola, kojima se dobija više vlažnosti u zatvorenim prostorima sa centralnim i drugim oblicima grejanja, sprečiće dodatno isušivanje kože izazvano suvim i toplim vazduhom.
• Nega usana:
  Usne su izuzetno osetljive na zimskom i hladnom vremenu, lako se suše i pucaju. Preporučuje se korišćenje balzama za usne više puta u toku dana, čim se pojavi osećaj suvoće. Uveče pre spavanja poželjno je namazati usne debljim slojem pantenol masti da bi se održala njihova vlažnost i nežnost.

spec. dr Slađana Cvejić, dermatolog
dermatološka ordinacija Dermatim, Beograd

Za ovu vežbu biće potrebno da koristite tegove. Ukoliko ih nemate, uvek vam mogu poslužiti plastične flašice napunjene vodom. Za ovu vežbu uzmite tegove od 1kg i 10 puta ponovite vežbu po seriji. Potrebno je da ruke postavite uz telo, držeći u šakama tegove. Zatim, lagano podižite ruke u visinu ramena dok ne budu potpuno prave. Zadržite ih u tom položaju nekoliko sekundi i vratite ponovo u početnu poziciju.

Uzmite teg od jednog kilograma i obe ruke postavite iza glave, kao na slici. Potom, laganim pokretima teg spuštajte i podižite rukama sve vreme držeći ih iza glave. Vežbu ponovite 7 do 10 puta tokom jedne serije na treningu. Vodite računa da to ne radite na brzinu, jer ukoliko ubrzate možete se nehotice udariti u glavu.

Da biste izveli pravilno ovu vežbu, potrebno je da se levim kolenom i levom rukom naslonite na stabilnu podlogu, kao na slici. Ukoliko vežbu radite u teretani, nećete imati problema sa osloncem. U desnu ruku uzmite teg i blago gornji deo tela nagnite napred. Teg podižite i spuštajte 10 puta, a nakon deset ponavljanja promenite ruku kojom dižete teg i nogu kojom se oslanjate.

Postotak dnevnog unosa je baziran na prehrani od 2000 kalorija. Vaš dnevni unos može biti veći ili manji u zavisnosti od vaših kalorijskih potreba.

Lekovitost brusnica

Plod brusnice izuzetno je bogat vitaminima i mineralima (vitamin C, vitamin A, kalijum…) kao i obojenim tvarima koje nazivamo fitohemikalije. Upravo su brojni bioflavonoidi, čiju su lekovitost potvrdili laboratorijski testovi, brusnicu lansirali među “top namirnice” izuzetno cenjene u prehrani osoba izloženih stresu. Kao snažan antioksidans doprinosi prevenciji brojnih kardiovaskularnih bolesti i nekoliko vrsta karcinoma.

Brusnice sadrže hipuričnu kiselinu koja je prirodni antibiotik, dok antocijani i proantocijanidi potiču obnovu stanica korisnih za vid. Kao sastojak umaka, osim što olakšavaju probavljivost jela, brusnice čuvaju i probavni sastav od brojnih bakterija i gljivica. Brojna istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, za koji se pretpostavlja da je u najvećem procentu uzročnik čira na želucu. Kao namirnica preporučuje se u prehrani dijabetičara, dok sok i čaj od brusnica posebno predlažemo deci i starijim osobama.

Joga razlikuje pet osnovnih energija koje upravljaju različitim aktivnostima tela. Praktikovanjem hatha joge postiže se njihovo usklađivanje, a to se pozitivno odražava i na psihičko stanje aspiranta. Kada neusklađenost energija u telu duže opstaje, čovek nema snage da usredsređeno i staloženo obavlja životne zadatke, oseća se “razbijeno”, a energije u njegovom suptilnom telu su takođe neusklađene. Pre ili kasnije, ova neravnoteža se odražava i na fizičko telo. Svakako da razloge za nastanak energetskog disbalansa treba tražiti mnogo dublje, u samoj psihi pojedinca, njegovom karakteru, ali to je u domenu drugih vrsta joge.

Postoje primeri koji dokazuju suptilnu povezanost između stanja svesti i energija koje vladaju u nama i svakodnevnih životnih situacija. Vežbajući jogu, mnogi su uspeli da reše neke životne probleme, iako se nisu njima bavili na drugačiji način od do tada poznatih pokušaja da nešto promene. Jednostavnim vežbanjem doveli su energije u skladan odnos, oslobađajući se unutrašnjih frustracija i potisnutih impresija, uskraćujući “hranu” koja je održavala u životu negativne unutrašnje programe. Odjednom su se “otvorile” šanse na materijalnom i finansijskom planu, uskladili se emotivni odnosi, ostvarila se poznanstva sa pravim ljudima (onakvim kakvim ih opisuje Radjard Kipling u poemi “Ako”). Praktikovanjem joge prikupljaju se razbijene energije u telu i vraća se sposobnost usredsređivanja, pažnja više nije raspršena, postiže se unutrašnji mir, jača sposobnost uvida, razlučivanje istine od neistine i prepoznavanje suštine pojavnosti stvari u životu.

Redovnim vežbanjem joge na neobjašnjiv način nestaje “glad” prema nekim stvarima koje konzumiramo da bismo popunili “praznine” koje se poput dubokih jama nalaze u nama. Postiže se stanje svesti u jogi poznato kao santosa – ispunjenost, samodovoljnost. To se odnosi ne samo na fizički osećaj gladi, već i na emotivni i psihički. Joga nam nudi šansu da nenasilnim putem menjamo navike, tj. one gube svoju magnetsku i gravitacionu moć, jer se mi menjamo. Dolazi do postepene razgradnje ustaljenih navika i modela ponašanja, razmišljanja i osećanja, koje nas onemogućavaju da sagledamo celovitost života. Približavamo se sebi, svom pravom Sopstvu. Telo je kočija, čula su konji, razum su uzde, inteligencija je kočijaš i Sopstvo je putnik – stara je izreka Upanišada. (Katha-Upanišad veoma lepo opisuje svrhu joge).

Put hatha joge, fizičke joge, u bogatom filozofsko-praktičnom sistemu drevne Indije služi kao solidna osnova za duhovni razvoj.

• Kokice:
  Nutricionisti tvrde da su one najbolja stvar za ublažavanje nervoze i psihičkog pritiska. Njihovo grickanje i žvakanje pomaže razdraženim nervima da se smire. One su mudar izbor i sa dijetalnog aspekta jer, ako se spremaju na pravi način, bez masti, i ako se ne prelivaju kaloričnim dodacima, ne mogu da utiču na liniju. Srednja porcija kokica “kokanih” na vazduhu sadrži samo devedeset kalorija. One su zdrave i za rad creva jer sadrže vlakna.
• Pečeni krompir:
  Istraživanja na Tehnološkom institutu u Masačusetsu pokazala su da ishrana bogata takozvanim kompleksnim ugljenim hidratima (kao što je krompir) povećava nivo serotonina u mozgu, supstance koja pomaže u opuštanju i čiji je nivo veoma značajan u nastanku, odnosno lečenju depresije. Pečeni krompir (bez ulja, putera i mastima bogatih preliva) ima samo 145 kalorija po porciji. Bogat je vlaknima, a može se jesti sa ekstraljutim prelivima od paradajza koji pomažu sagorevanje kalorija ili sa bezmasnim jogurtom.
• Supa:
  Vrela supa od povrća je prepuna hranljivih sastojaka i preporučuje se za smirivanje napetosti. Ješćete je polako jer je vrela i već sam taj čin će biti koristan u trenucima kada vam je neophodno opuštanje. Supe u čijoj je osnovi voda, kao što su, recimo, one sa paradajzom, odlične su za sve koji paze na liniju pošto sadrže samo devedeset kalorija po porciji.
• Šargarepa:
  Ovo povrće je najbogatije vitaminom A, koji je antioksidant i poznat je kao važan element u borbi protiv posledica koje na organizam izaziva dugotrajno izlaganje stresu. Šargarepa je niskokalorična, bogata vlaknima i preporučuje se svima koji žele ili su prinuđeni da strogo paze na liniju. Porcija sirovih šargarepa ima samo dvanaest kalorija, a skuvanih tridesetak.
• Pomorandže:
  Stručnjaci za dijetalnu ishranu ističu da vitamin C, koji se nalazi u ovom voću, pomaže proizvodnju adrenalina koji nam omogućava da se nosimo sa stresom. Pomorandže su korisne i jer sadrže veliku količinu vlakana, što omogućava stvaranje prijatne “ispunjenosti” posle njihove upotrebe, što dodatno dovodi do opuštanja i lepog osećaja. Jedna srednja pomorandža sadrži 62 kalorije.
• Voda:
  Američki stručnjak doktor Geri Ros, koji ima veliko iskustvo u bavljenju preventivnom medicinom, preporučuje da kad god vas neka stresna situacija dovede do frižidera, umesto da posegnete za neplaniranim obrokom, popijete čašu vode. Ona pomaže da naš organizam funkcioniše ispravno, što nam omogućava da se osećamo bolje, blagotvorna je za mnoge organe, posebno za bubrege, a nema kalorija i masti, a ipak pomaže u stvaranju osećaja sitosti.
• Braon pirinač:
  Još jedna veoma korisna dijetalna namirnica koju bi trebalo svakodnevno koristiti u ishrani. Posebno se preporučuje ljudima pod stresom jer sadrži dva vitamina iz grupe B, tiamin i niacin, koji su poznati kao dragoceni elementi zaduženi, pored ostalog, za smirivanje razdraženosti. Pirinač je bogat vlaknima i odličan je za sve vrste dijeta jer u njemu nema masti, a pola šolje sadrži jedva devedeset kalorija.
• Banana:
  Kada organizam trpi napad stresa, u njemu se javlja nedostatak kalijuma i vitamina C. Banane su bogate ovim elementima. One su veoma dobre i u situacijama kada nemamo vremena za obrok. Hranljive su i izazivaju sitost, a ne goje. Ne sadrže mast. Jedna banana ima sto kalorija.
• Obrano mleko:
  Mleko je bogato kalcijumom, zahvaljujući kome se napeti nervi lakše opuštaju, a isto se odnosi i na mišiće. Stručnjaci tvrde da u slučaju nedostatka kalcijuma dolazi do napetosti mišića i čestih napada grčeva u njima. Četvrt litra obranog mleka obezbeđuje gotovo polovinu dnevne potrebe kalcijuma, a ima samo 82 kalorije.
• Jabuke:
  Kažu da jedna jabuka dnevno drži doktora dalje od kuće. Teško je nabrojati sva blagotvorna svojstva ovog čudesnog voća, a za otklanjanje stresa korišćenjem “grickalica” ne može biti idealnije hrane od jabuke. I ovo voće je bogato vlaknima, “puni” stomak, a po plodu ima samo 82 kalorije.
• Ovsena kaša:
  Nutricionisti se kunu u ovo jelo nazivajući ga rudnikom bogatstva za organizam. Nju je najbolje uvrstiti u jelovnik za doručak ili užinu, bogata je ugljenim hidratima, vlaknima, vitaminima i izuzetno je blagotvorna za stomak (varenje), a ima i umirujuće dejstvo na naše nerve. Pola šolje ovsene kaše sa pola šolje obranog mleka ima 190 kalorija.
• Spanać:
  Kalifornijska doktorka Suzan Lark, stručnjak iz oblasti borbe protiv stresa pomoću ishrane, autorka knjige “Napetost i stres”, kune se u ovo povrće. Ona spanać smatra čudesnom hranom čija je višestruka korisnost od neprocenjive vrednosti za organizam. Spanać je bogat vitaminima A i C, koji su antioksidanti, a ima i magnezijum koji je prirodno umirujuće sredstvo, pomaže u opuštanju mišića i obezbeđivanju dobrog sna. Pored toga, spanać je savršen za sve koji moraju da se hrane dijetalno, s obzirom na to da šolja sirovog spanaća ima samo 42 kalorije.
• Ćuretina:
  Istraživači su utvrdili da ćuretina i piletina, kao i druga hrana koja je bogata aminokiselinama, triptofanom, ima umirujuće dejstvo na naše telo. Ćuretina je, ipak, najbolji izbor s obzirom na to da ima manje masti nego crveno meso. Osamdeset četiri grama belog mesa ćuretine bez kožice ima samo tri grama masti i sto kalorija.
• Pasta:
  Pomenuti istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Masačusetsu preporučuju pastu svaki put kada osetite da ste napeti i da vam je hitno potrebno opuštanje. Najbolja je testenina koja je načinjena od integralnog brašna jer sadrži više vlakana. Ako se sprema uz neki dijetalni sos, pasta sama po sebi, nasuprot mišljenju mnogih, ne goji. Jedna porcija, ne računajući sos, ima samo 155 kalorija.
• Breskve:
  Još jedno voće koje možete slobodno grickati kada osetite da ste pod stresom. One sadrže šećere, ali bez masti, tako da je nemoguće ugojiti se. Pored toga, one su bogate vitaminima i dragocenim mineralima. Srednja breskva ima samo 38 kalorija.

U mediteranskim zemljama, maslinovo ulje se već milenijumima koristi kao izvor zdravlja. Utvrđeno je oko 1,000 aktivnih bioloških jedinjenja koja se nalaze u maslinama. Među njima su i ona koja „razređuju” krv i sprečavaju bolesti srca i krvnih sudova. Maslinovo ulje je posebno preporučeno osobama koje imaju povišene masnoće u krvi, jer snižava „loš” holesterol, dok utiče na povećanje nivoa dobrog, HDL holesterola.

Osim toga, ćelijske membrane našeg tela koriste maslinovo ulje da postanu stabilnije i manje podložne napadima slobodnih radikala. Sa svojim dragocenim polifenolima ono je pravi prirodni antioksidans, koji ljudski organizam skoro u potpunosti iskorišćava. To znači da vredi „investirati” u dobro maslinovo ulje!

Kako Izabrati Pravo Maslinovo Ulje?

Ali, kako biti siguran da je baš određena marka ulja ona prava? Proizvodnja maslinovog ulja je pod strogom kontrolom. Gotovo 99% možete biti sigurni da je svako ulje na kojem piše da je „extra virgin” i koje ima odgovarajuće visoku cenu dobro za vas. „Extra virgin” maslinovo ulje dobija se hladnim, mehaničkim, prvim ceđenjem iz maslina.

Nažalost, proizvođači često, u trci za profitom, poštuju ono na šta ih obavezuje etiketa „extra virgin” – pravilo hladnog i prvog ceđenja, ali zato masline prethodno tretiraju hemikalijama koje ih razmekšaju i obezbeđuju efikasniju ekstrakciju ulja. Po svemu sudeći, to su oni proizvođači čija ulja nose etiketu „extra virgin”, ali su zato začuđujuće jevtina.